Poezija: Ministar / Poslednji put

Ministar

Pronašao Marko
na tavanu šešir star
po terasi sad se šeta kao ministar.

Kao ćuran ponosan
rukama maše
i jezikom paluca,
biće govor da drži važan,
pred palatom presednika.

Začešljao kosu
na lijevu stranu,
pred baku je stao
u naklonu spustio je, glavu malo.

A baka se smeška
i ozbiljno veli:
“Dobro dan ministre,
vašoj poseti baš se veselim!”

Poslednji put

Poslednju sam zoru
sa ciganima čeko
u žaru pjesme tužne
sa poslednjom lati venuo
pre nego utihne zadnji jecaj violine
u tišini da se ne razbije
gorčina na dnu čaše
tvoji očima dok gleda me.

Voleo sam zadnjim dahom,
zadnjom snagom,
ove tuge svoje
i cjelov pusti sa lati trgao
da uberem nježno milovanje ruke tvoje.

Venu sam zadnjom zorom
pokisao,mokar,ispraćan rosom,
pokraj sunca što se zorom vine,
rasipao dušu uz zvuke violine.

Poslednji sam put umoran i sam
niz ulicu posrćao pustu i kraj
svake bašte rascvjetane zastajao,
tvome milom pogledu se nadao.


AUTORICA: Slađana Lazić Poljašević

  • Facebook